Violeta (49) vratila se iz Italije posle 30 godina: „Imam svoju vikendicu i penziju, ali nikada nisam ostvarila najveću želju – da postanem mama“ 💔

Zovem se Violeta, imam 49 godina i posle skoro 30 godina života u Italiji vratila sam se da ponovo započnem život u svom kraju. Ljudi često misle da je žena srećna ako ima svoj krov nad glavom, nešto novca i miran život. I jesam zahvalna na svemu što imam, ali postoji jedna praznina koju nijedna stvar ne može da popuni. Nikada se nisam udavala i nikada nisam postala majka, a to je nešto o čemu ponekad razmišljam kada ostanem sama sa svojim mislima.

U Italiju sam otišla pre mnogo godina, verujući da ću tamo pronaći bolji život i možda jednog dana upoznati čoveka sa kojim ću osnovati porodicu. Radila sam, štedela i borila se da sebi obezbedim sigurnost. Godine su prolazile, a ja sam stalno govorila sebi da još nije vreme, da treba da upoznam pravog čoveka i da ne želim da napravim grešku zbog koje bih kasnije patila. Nisam ni primetila koliko su brzo prolazile godine dok sam čekala da se pojavi neko kome ću moći potpuno da verujem.

Danas imam svoju malu garsonjeru i kupila sam vikendicu na planini, gde mogu da pobegnem od gradske gužve i uživam u tišini i prirodi. Imam i privremenu penziju iz Italije, pa mogu da živim mirnije nego ranije. Ne mogu da kažem da mi nešto veliko materijalno nedostaje. Naučila sam da se oslonim na sebe i da budem zadovoljna onim što sam stekla. Ipak, kada dođem u svoju vikendicu i vidim praznu drugu stolicu za stolom, zapitam se kako bi bilo lepo da imam nekoga sa kim bih delila sve te male trenutke.

Najviše mi je žao što se nikada nisam ostvarila kao majka. Ne govorim ovo da bih izazvala nečije sažaljenje, već zato što je to deo mog života koji ne mogu da promenim. Oduvek sam zamišljala kako bi bilo imati dete, gledati ga kako raste, brinuti o njemu i jednog dana dočekati da mi kaže da sam mu potrebna. Međutim, život nije uvek onakav kakvim ga zamišljamo. Sada znam da ne mogu vratiti godine, ali još uvek mogu da pokušam da pronađem ljubav i nekoga sa kim ću imati svoju porodicu u drugačijem obliku.

Istina je da dugo nisam imala poverenja u muškarce. Gledala sam razne primere oko sebe, slušala tuđe priče i vremenom sam počela da verujem da su svi isti. Plašila sam se da ću biti prevarena, iskorišćena ili ostavljena onda kada se najviše vežem. Zato sam često birala da budem sama, čak i kada mi je nedostajala ljubav. Mislila sam da je tako sigurnije i da je bolje nemati nikoga nego dati svoje srce pogrešnom čoveku. Danas shvatam da možda nisam svakome pružila priliku koju je zaslužio.

Ne želim više da živim sa strahom da će me neko povrediti. Znam da ne postoje savršeni ljudi i da svaka veza zahteva razumevanje, strpljenje i kompromis. Ali verujem da još postoje muškarci koji umeju da budu verni, iskreni i pažljivi. Ne tražim bogatstvo, skupe poklone ni luksuzan život. Sve što želim jeste da imam nekoga ko će me voleti iskreno, ko će me poštovati i kome ću biti važna i kada nisam nasmejana i kada mi nije najbolji dan.

Volela bih da upoznam ozbiljnog gospodina koji ne pije i ne puši, čoveka koji vodi miran život i koji je spreman da gradi nešto lepo sa ženom pored sebe. Želim da zajedno odlazimo na planinu, šetamo kroz prirodu, spremamo ručak i razgovaramo o svemu. Želim da imam kome da se javim kada stignem kući i nekoga ko će me pitati kako sam provela dan. Možda nekome sve ovo zvuči obično, ali meni bi takav život značio više od bilo kakvog bogatstva.

Ne tražim prolaznu avanturu niti nekoga ko će mi obećavati kule i gradove, a zatim nestati. Imam 49 godina i dobro znam šta želim. Želim ozbiljno upoznavanje koje može da preraste u zajednički život, u odnos pun ljubavi, poverenja i poštovanja. Volela bih da upoznam muškarca koji je i sam umoran od samoće i koji želi da konačno ima nekoga svog, nekoga sa kim će deliti i lepe i teške dane.

Zato se obraćam svim ozbiljnim gospodinima koji su spremni da upoznaju jednu iskrenu ženu. Možda sam predugo čekala, možda sam neke prilike propustila zbog svog straha, ali ne želim da odustanem od ljubavi. Ako si čovek koji ne pije, ne puši, zna da poštuje ženu i želi zajednički život, volela bih da mi se javiš. Ne mogu da obećam da će sve biti kao u bajci, ali mogu da obećam da ću u poznanstvo ući iskreno i otvorenog srca.

Ja sam Violeta, imam 49 godina i još uvek čekam čoveka kome ću moći da kažem: „Sada više ne moramo ništa sami.“