Zovem se Remzija, imam 52 godine i već 30 godina živim u Beču. Iza sebe imam jedan brak i dve ćerke, a od razvoda je prošlo osam godina. Moj bivši muž je preminuo pre dve godine, a ja sam od našeg rastanka ostala sama. Za sve ovo vreme nijedan muškarac me nije zagrlio niti sam nekoga pustila blizu svog srca.
Radim kao čistačica i imam svoju firmu. Zaposlene žene i ja održavamo poslovne objekte i pošteno zarađujemo za život. Ponosna sam na ono što sam svojim trudom stvorila, ali koliko god čovek bio vredan i samostalan, nekada mu nedostaje neko kome može da kaže kako mu je prošao dan.
Često čujem rečenicu: „A ti si Romkinja…“ I znate šta, mene to zaboli, jer ne razumem zašto bi moje poreklo trebalo da odlučuje da li zaslužujem ljubav. Svi smo mi ljudi od krvi i mesa, svi imamo dušu, srce i potrebu da nekome pripadamo. Ne tražim da me neko voli zbog onoga što imam, već da me upozna i vidi kakva sam osoba.
Zato želim da upoznam ozbiljnog, slobodnog gospodina koji neće gledati moju nacionalnost, već mene, moje srce i moju dušu. Ne zanimaju me avanture ni prazna obećanja. Želim iskren odnos, poštovanje i čoveka koji zna da ljubav nema veze sa poreklom, već sa tim kakav si čovek.
Ako si ozbiljan muškarac i ne smeta ti što sam Romkinja, volela bih da mi se javiš. Možda sam osam godina čekala baš nekoga ko će me prihvatiti bez predrasuda i pokazati mi da i ja još mogu da budem voljena. 