Imam 45 godina i dosta mi je praznih veceri. Zelim gospodina koji ce prihvatiti mene i moju cerku

Imam 45 godina i već sedam godina dolazim u prazan stan… Najteže mi je kada nemam kome da kažem „stigla sam“

Zovem se Bojana i imam 45 godina. Već punih sedam godina sam razvedena. Imam jednu ćerku iz prvog braka, ali ona ne živi sa mnom, pa već dugo živim sama.

Radim kao frizerka i imam svoj mali salon. Nije mi život savršen, ali ne mogu da kažem ni da mi je loše. Radim, borim se, sama otplaćujem svoj stan i nekako guram iz dana u dan. Naučila sam da se oslonim na sebe.

Ali postoji nešto na šta se nikako ne mogu navići – tišina kada se vratim kući.

Posle celog dana u salonu, među ljudima, razgovorima i mušterijama, dođem kući, otvorim vrata i shvatim da nema nikoga. Nema ko da me pita kako mi je prošao dan, nema ko da me sačeka, nema sa kim da popijem kafu ili večeram.

Nekada mi to posebno teško padne. Čovek može da bude jak, da radi, da ima svoj stan i da sam sebi obezbedi sve što mu treba, ali ipak mu nedostaje bliskost. Nedostaje zagrljaj, razgovor i osećaj da nekome pripadaš.

Prošlo je sedam godina od mog razvoda i ne želim da mi prođu još godine u samoći. Ne tražim avanturu niti muškarca koji će mi se javiti samo kada mu je dosadno. Želim nešto normalno i ozbiljno.

Imam ćerku i ona je deo mog života. Znam da možda nije lako prihvatiti ženu koja iza sebe ima brak i dete, ali ja ne tražim nekoga ko će menjati moju prošlost. Tražim čoveka koji će prihvatiti mene takvu kakva jesam, zajedno sa mojom sudbinom i mojom ćerkom.

Volela bih da upoznam gospodina koji zna šta hoće od života. Nekoga ko je spreman da gradi odnos, da bude prisutan i da jednog dana zajedno sa mnom napravi od tog praznog stana pravi dom.

Ne treba mi luksuz ni bogatstvo. Imam svoje ruke, svoj posao i navikla sam da se borim. Samo bih volela da kada jednog dana završim posao i otvorim vrata svog stana, tamo bude neko ko me čeka.

Ako postoji ozbiljan muškarac koji želi iskreno upoznavanje i zajednički život, volela bih da mi se javi. Samo ozbiljni neka mi se jave.